Danas je na autobusnom kolodvoru u Zadru neugodno iskustvo imao Zadranin Ante Mijić. Doputovao je autobusom iz Zagreba i pri odlasku s kolodvora u Zadru naglo mu je pozlilo.
“Bolujem od dijabetesa i nizak mi je tlak. Zavrtilo mi se u glavi i srušio sam se. Sjedio sam ošamućen na podu, a pored mene su prolazili ljudi. Nitko se nije zaustavljao ni pitao me kako sam ni je li mi dobro. Tako sam sjedio neko vrijeme ošamućen i kad sam se malo pribrao odvukao sam se do kafića i zamolio čašu vode. Konobarici sam ispričao što se dogodilo i ona je htjela zvati hitnu pomoć, ali zahvalio sam i rekao da ne treba.” – ispričao je svoje iskustvo Ante Mijić dodajući kako mu je konobarica rekla da se po kolodvoru skupljaju beskućnici, koji se znaju napiti, pa se sruše u pijanom stanju.
Prošle godine jedan je tako i umro, pa su njegovo beživotno tijelo morali gledati učenici koji ujutro dolaze iz raznih mjesta Zadarske županije, te s kolodvora putuju drugim autobusom prema školi.
“Žalosno je to što je ljudima normalno pustiti nekoga da leži. I da je beskućnik, zar on nije zaslužio da ga se pita kako je i treba li mu pomoć?! Treba ga pustiti da crkne? Evo, htio sam ispričati svoje iskustvo i pozvati ljude da ne zatvaraju oči, da kad vide nekoga neka mu pomognu. Neće im se ništa dogoditi ako pitaju čovjeka treba li pomoć. To traje manje od minute.” – naglasio je Mijić.